- Ista priča se ponavlja 101 kasnije i tako i treba jer mi ne odustajemo od odbrane prava radnika. Ono što ne treba da se ponavlja je obim onoga što se dešavalo od 23. novembra do 1. decembra. Ne treba ispitivati strpljenje radnika koji u oknima rade najteži posao. Nećemo dozvoliti da iko kaže da rudar treba da zaradi plaću - kaže Zuhdija Tokić, predsjednik Sindikata radnika Rudnika uglja Kreka.

Zuhdija Tokić

Podsjećamo, rudari sedam rudnika iz koncerna EPBiH nakon osam dana potpune obustave rada dobili su sporazum koji, između ostalog, garantira povećanje cijene uglja od 20 posto. Najveći rudnik u FBiH je Kreka, a u narednoj godini taj rudnik najviše treba nova ulaganja.

- EPBiH i Vlada BiH trebaju ispuniti dvije stvari, a to su mehanizovano čelo u jami Mramor i pomoćna mehanizacija za površinske kopove Dubrave i Šikulje. Mi sami trebamo što više radnika staviti u proizvodnju, a primiti samo neophodnu radnu snagu, a to su rudari i radnici metalske, elektro i mašinske struke - kaže Tokić.

Kreka je jučer u penziju ispratila 122 radnika i sada ih ima 2.027. Prilikom ulaska u koncern 2009. godine Kreka je imala 4.014, a Tokić kaže da će ih do 2023. godine biti manje od hiljadu i po.

- Kreka će do kraja godine proizvesti oko milion i 250 hiljada tona uglja, a plan je bio veći od milion i 690 hiljada. Osnovni razlog je nedostatak opreme. Samo jama u Mramoru s mehanizovanim čelom proizvodila bi između 1,5 do 1,8 miliona tona uglja, a sada ima od 500 do 850 hiljada tona godišnje - kaže Tokić.

Predsjednik Samostalnog sindikata radnika rudnika FBiH Sinan Husić kaže da se potpisani sporazum za sada poštuje, a da će od 1. maja biti na snazi novi Kolektivni ugovor za zaposlene u oblasti rudarstva.

- Mi smo spremni ponoviti sve još ozbiljnije i organizovanije ukoliko budemo primorani - istakao je Husić.

Amer Saletović je poslovođa smjene u jami Rudnika lignita Mramor. On kaže da je svaka od njegove 24 godine radnog staža bila teža od prethodne.

- Nadam se da je ovo taj vrhunac i da će od naredne godine krenuti nešto pozitivno. Jedino što nam treba je široko mehanizovano čelo, podigli bismo proizvodnju za 100 posto s istim brojem ljudi. Svjesni smo da ovo sada nije dobro, ali s opremom i radnom snagom u proizvodnji može biti bolje - kaže Saletović.

Tokom radničkog štrajka 1920. godine, u sukobima poznatim kao Husinska buna, ubijeno je devet radnika, a deseci su ranjeni. Ove godine rudari nisu prolijevali krv za svoja prava, ali i dalje im teba više sigurnosti, kako na poslu, tako i kada su u pitanju njihova prava.