- Čuo sam se u nedelju uvečer sa našim zajedničkim drugarom iz Mostara, Semir je u dobrim rukama, ima sve neophodne uvjete za oporavak u jednoj vrhunskoj medicinskoj ustanovi u Švicarskoj. Najvažnije da je ta prva kriza prošla i sada je sve u redu. Za njega me vežu najljepše uspomene iz igračke karijere. Igrali smo dvije-tri godine zajedno u Veležu. Riječ je o fenomenalnom momku i vanserijskom fudbaleru. U to vrijeme je po fudbalskom znanju i talentu bio rame uz rame sa Piksijem Stojkovićem. Volio je život, društvo, muziku… Nadam se da će vrlo brzo da izađe iz bolnice i da se vrati porodici - kaže za Anadolu Agency (AA) Okuka i dodaje da u igračkoj i trenerskoj karijeri nije vidio talentovanijeg fudbalera od danas Tucea:

- To je nešto nevjerovatno. Kada povuče loptu lijevom nogom, zarola je i vrati unazad. Nije bilo beka u Jugoslaviji koji nije nasjeo na tu foru. A, to je u kopačkama bilo izuzetno teško. Čak ni Dragan Džajić nije znao da izvede sličan dribling. Duge noge, okretan, brz, skoro svaki odbrambeni igrač iz tog perioda kaže da mu je Tuce bio najnezgodniji rival za čuvanje. Šteta što nije napravio bolju karijeru. Imao je mnogo problema sa zglobovima i kukovima, relativno rano je završio sa fudbalom. Sjećam se turnira na kome smo igrali protiv Sturma iz Graza. Došli su iz Luzerna da ga gledaju i otišli su poslije 15 minuta. Rekli su: "Šta ima dalje da gledamo, ne pitamo za cijenu". I dali su dva miliona maraka što je u to vrijeme bio rekordan transfer. Ali, je klub bio daleko ispod njegovih kvaliteta i realnog potencijala.

Uporedo sa brigom o zdravlju prijatelja, Okuka je ovih dana pomno pratio dešavanja oko formiranja i ekspresnog gašenja Superlige Evrope.

- Stalno mi je u glavi ona opaska da je fudbal jedina stvar na svijetu koju su siromašni oteli bogatima. Nažalost, došlo je vrijeme naplate dugova. Sada bogataši otimaju od naroda ono što je najljepše. Nije im pošlo za rukom, ali se bojim da to nije kraj. Ljudi koji imaju novac, imaju i moć, oni diktiraju trendove u modernom društvu i ne mire se tako lako sa porazom. UEFA će morati pod hitno da smisli neki novi format, ovo sa 36 klubova od sezone 2023/24 očigledno nije dovoljno da zadovolji apetite velikih. Njima se ne sviđa što je termina sve manje, a utakmica sve više i jednostavno ne žele da gube vrijeme i novac takmičeći se sa neatraktivnim protivnicima - smatra Okuka.

U svakom slučaju, Okuka nema dilemu ako se na jednom televizijskom kanalu emituje utakmica Velež - Zrinjski, a na drugom Real - Barcelona.

VEZANI TEKST - Rođeni sanjaju titulu: "Vratili smo Velež u kućni odgoj"

- Apsolutno. Kakav god da je kvalitet fudbala, uvijek glasam za Velež - Zrinjski. To su mečevi koji imaju dušu. Jedva čekam 29. kolo Premijer lige BiH, možda i skoknem do Mostara da uživo pogledam veliki derbi. Mnogo mi je drago što se Velež vratio u vrh bosanskohercegovačkog fudbala. Njima nije mesto u drugoj ligi, već na evropskoj sceni. Svima su u sjećanju nezaboravni dueli sa Borussijom Dortmund ili antologijske pobjede protiv Hajduka i Crvene zvezde od 5:0. Kažite mi koji je još klub sa prostora bivše Jugoslavije tako lako izlazio na kraj sa Splićanima i Beograđanima? Nažalost, Veležov problem su bile utakmice sa Čelikom, Borcem, Slobodom… Zato i nismo bili šampioni. Dva puta nas je gol razlika zaustavila u pohodu na titulu - prisjeća se Okuka i apostrofira značaj medijske promocije nacionalnih liga iz regiona:

- Sa velikim zadovoljstvom pratim televizijske prenose mečeva šampionata u BiH, Srbiji i Hrvatskoj. Stalno sam u kontaktu sa mojim prijateljima iz mostarskih dana, Vahidom Halilhodžićem, Duškom Bajevićem, Seadom Kajtazom, Vladimirom Skočajićem. Prisutna je kod svih ta nostalgija za lijepim vremenima jugoslovenskog fudbala. Velež je igrao najljepši fudbal u državi. Nije nas zanimalo ime protivnika, nadigravali smo se i u svakoj utakmici išli na pobjedu. Šteta je što su izostali trofeji. Dva trijumfa u Kupu Jugoslavije nisu neka naročita satisfakcija za klub Veležovog renomea. Nosim se mišlju da je u Mostaru igranje za raju uvijek bilo važnije od nekog materijalnog dobra. Kada se to ima u vidu, jasno je zašto dva najveća talenta u historiji mostarskog fudbala, Baka Slišković i Semir Tuce, nisu napravili karijere kakve zaslužuju.

Tokom igračke karijere Okuka je u Veležu proveo 11 godina (1974. - 1985.), a igrao je još za imenjaka iz Nevesinja, Leotar, Orebro i Matalu. Osim mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore, Okuka je vodio mnoge klubove, među kojima su Budućnost iz Podgorice, Vojvodina, Legia Varšava, Wisla Krakow, Lokomotiv Sofija...