Kaže da nije bilo lahko.

- Bez obzira na to što nisam imao posla, odlučio sam da se oženim, pa da zajedno sa suprugom radim i gradim. Znao sam da je prava osoba za mene ona žena koja će pristati da se uda i da živi sa mnom iako nemam sigurnih sredstava za život. A sigurno je onda da bi samnom živjela i kada budem imao više i kada nam bude ljepše – priča na početku razgovora za Faktor Enis.

Prve godine po povratku bavio se poljoprivredom i radio je za dnevnicu, pomažući i radeći ukoliko ga neko pozove.

- Život u Srebrenici je tada bio zaista težak, nisam imao nikakav vid podrške ni od lokalne vlasti ni od bilo koga drugog kao ni dan-danas, a jedini cilj u životu je bio taj da imam svoju porodicu i da pokušam da promijenim da Srebrenica bude mjesto boljeg života. Prošlost nikada necu moći izbrisati iz moje glave kao ni to da često razmišljam o tome kakav bi bio moj život u Srebrenici da je otac živ i da se nije desio ovaj prokleti rat – kaže Enis.

Enis je sada zaposlen u jednoj lokalnoj firmi gdje održava šivače mašine.

- I pored toga bavim se i drugim poslovima, a moj najdraži hobi je izrada suvenira. Iako sam metalne struke, volim da radim sa drvetom. Još od srednje škole pokušavao sam da pravim predmete od drveta, a stalno su se rađale nove ideje, novi načini obrade materijala. Tražio sam i da kupim mašine za obradu drveta, kako bi mi bilo lakše da napravim nešto. A s obzirom na to da nisam imao mogućnosti da kupim mašine, onda sam došao na ideju da te mašine sam pravim i tako prilagodim svojim potrebama – priča ovaj Srebreničanin.

Ne tako davno počeo je da pravi olovke od drveta u obliku autohtonih životinja koje se mogu naći na području Srebrenice, grgeč, vuk i srndać.

- Ponosan sam što mogu reći da je to napravljeno u Srebrenici, a može se kupiti i u Sarajevu – kaže Enis.

Da bi napravio jednu olovku kaže da mu treba dosta vremena, a prije svega strpljenja.

- To nije proizvod koji se radi nagrubo, svaka linija, konture proizvoda, imaju svoju priču, tako da je ogromna količina i vremena i truda potrebna da čovjek napravi tako nešto. Najčešće za izradu olovaka koristim drvo lipe jer je dobro za obradu, a i lahak je materijal, pa završena olovka uopće nije teška, zato je lipa dobra – pojašnjava.

Kaže kako materijal uzima od jednog lokalnog stolara, te sve što je njemu otpad Enis koristi za izradu manjih predmeta od drveta.

{$galerijaFotografija}

Kaže da se od izrade suvenira ne može živjeti, ali da dobro dođe kao relaksacija.

- Čovjeku treba mir, a ja svoj mir pronalazim kada radim ono što volim – zaključuje Srebreničanin Enis Mustafić.