Bilo da je kratkotrajan ili hroničan, stres može oštetiti kardiovaskularni sistem na više načina. Pronalaženje načina za njegovo upravljanje važno je za očuvanje zdravlja srca.

Akutni stres je iznenadna, intenzivna reakcija na pritisak ili prijetnju.

Javlja se brzo i aktivira tjelesni odgovor "bori se ili bježi" kako bi se problem riješio ili kako biste pobjegli iz opasne situacije.

Može se javiti tokom emocionalno preplavljujućih trenutaka, poput primanja loših vijesti, doživljavanja traumatičnog događaja ili gubitka voljene osobe. Također se može pojaviti u situacijama koje izazivaju snažnu nervozu ili uzbuđenje. 

- Kada nastupi akutni stres, tijelo oslobađa hormone stresa poput adrenalina i kortizola, objašnjava dr. Michael Blaha, kardiolog u bolnici Johns Hopkins u Baltimoru.  Zajedno, ovi hormoni ubrzavaju rad srca, povisuju krvni pritisak i sužavaju krvne sudove.

Ovi faktori mogu u određenim situacijama dovesti do srčanog udara.

- Studije su pokazale povećanu učestalost srčanih udara nakon emocionalno intenzivnih događaja, poput velikih sportskih utakmica ili prirodnih katastrofa, čak i kada nema direktnih fizičkih povreda - navodi dr. Blaha. 

Dugotrajan osećaj stresa može povećati rizik od srčanog udara.

Kod hroničnog stresa, izazvanog poslom, ličnim obavezama, anksioznošću ili drugim faktorima, nivoi kortizola i drugih hormona stresa ostaju povišeni. 

- Ljudi pod dugotrajnim stresom često loše spavaju, manje se kreću i hrane se na način koji nije povoljan za zdravlje srca - kaže Blaha.

Stres također može podstaći upotrebu nikotina i alkohola, što dodatno povećava rizik od srčanog udara. 

Upravljanje stresom često zahtijeva kombinaciju strategija. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i ishrana koja je dobra za srce snažni su alati za smanjenje stresa i očuvanje kardiovaskularnog zdravlja.

Dakle, akutni i hronični stres mogu povećati rizik od srčanog udara povećanjem nivoa hormona stresa, koji ubrzavaju rad srca, povisuju krvni pritisak i sužavaju krvne sudove.

Dugotrajan stres dodatno pojačava faktore rizika i može dovesti do ponašanja koja povećavaju rizik, poput konzumiranja alkohola ili zapostavljanja zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, piše Everyday Health.