Bosna i Hercegovina morat će napraviti značajne promjene u svojoj viznoj politici ukoliko želi ispuniti obaveze na evropskom putu. Evropska komisija u izvještaju za 2026. godinu posebno je ukazala na nazadovanje u ovoj oblasti i zatražila od vlasti BiH da ukinu bezvizni režim za državljane deset zemalja.

Među državama za koje Brisel traži ukidanje bezviznog režima nalaze se Rusija, Kina, Turska, Azerbejdžan, Katar, Kuvajt i Vanuatu, koje trenutno imaju trajno izuzeće od viznog režima.

Pored toga, Evropska komisija traži da BiH prestane odobravati sezonski bezvizni ulazak državljanima Bahreina, Omana i Saudijske Arabije.

Upozorava se da ovakva praksa nije usklađena s pravilima Evropske unije i da može povećati rizik od nezakonitih migracija prema zemljama EU-a, posebno zapadnobalkanskom rutom.

Posebno se ukazuje na činjenicu da je BiH produžila trajanje sezonskog bezviznog režima sa 30 na 60 dana, iako se obavezala da će u periodu od 2025. do 2027. godine svake godine ukinuti po jedan bezvizni režim.

Evropska komisija ocjenjuje da takvi potezi predstavljaju korak unazad, umjesto očekivanog približavanja evropskim pravilima.

Dok se od BiH traži usklađivanje s viznom politikom EU-a, vlasti su nastavile praksu koja odstupa od zajedničkih evropskih standarda.

Do potpunog usklađivanja, Komisija preporučuje dodatno jačanje graničnih kapaciteta, bolju saradnju s državama izvan Evropske unije i aviokompanijama, kao i efikasnije provjere putnika koji u BiH dolaze bez viza.

Izvještaj, ipak, bilježi i određene pomake u upravljanju migracijama i zaštiti granica.

Tokom septembra 2026. godine u BiH je bilo raspoređeno otprilike 130 pripadnika stalnih snaga Frontexa s izvršnim ovlaštenjima.

Usvojeni su i akcioni planovi za borbu protiv trgovine ljudima, dok je u viznom postupku uvedeno biometrijsko prikupljanje podataka. Također, u oktobru 2026. potpisan je radni aranžman s Eurojustom.

Evropska komisija pozitivno je ocijenila procedure izdavanja viza i sigurnosne karakteristike biometrijskih pasoša, koje su usklađene sa standardima EU-a.

Međutim, BiH još nema potpuno funkcionalan centralni vizni informacioni sistem, niti potpunu kontrolu nad nabavkom i proizvodnjom biometrijskih putnih isprava. Nisu imenovani ni nacionalni šengenski koordinator niti je usvojen šengenski akcioni plan.

Dodatni problem predstavlja nedostatak policijskih službenika na granicama. Graničnoj policiji nedostaje gotovo četvrtina predviđenog kadra, što ograničava mogućnosti efikasnog nadzora i zajedničkih operacija nadležnih institucija.

Prema podacima iz izvještaja, broj neregularnih ulazaka u BiH bilježi značajan pad. Nakon 34.409 evidentiranih ulazaka, broj je smanjen na 25.284, a potom na 14.034.

Ipak, Evropska komisija smatra da BiH još nije uspostavila dovoljno efikasan sistem upravljanja migracijama. Institucionalna saradnja i koordinacija ostaju slabe, a odgovornosti između nadležnih organa nisu dovoljno jasno uređene.

U izvještaju se navodi i da je stopa priznavanja azila u BiH pala na 30,7 posto, u odnosu na 86 posto godinu ranije. Prosjek Evropske unije iznosi 39 posto.

Evropska komisija od domaćih vlasti očekuje konkretne korake: usklađivanje vizne politike s EU-om, uspostavljanje sistema za razmjenu podataka o putnicima, poznatog kao API, te pojačane kontrole državljana zemalja koje u BiH dolaze bez viza.

Traži se i donošenje plana za tranziciju upravljanja migracijama, uređenje pravila o prihvatnim centrima i izmjene zakona koji se odnose na trgovinu ljudima, krijumčarenje migranata i terorizam.

Izvještaj pokazuje da BiH ostvaruje određene pomake u praktičnom nadzoru granica i saradnji s evropskim institucijama, ali da vizna politika ostaje jedna od oblasti u kojoj se bilježi nazadovanje.

Upravo je usklađivanje viznog režima s Evropskom unijom pitanje za koje je potrebna jasna politička odluka, a ne samo jačanje kapaciteta institucija na terenu.