Presuda nazvana po nekadašnjem belgijskom reprezentativcu Jean-Marcu Bosmanu, najrevolucionarnija koju je Sud Evropske unije ikada donio po sportskim pitanjima, ove godine obilježava svoju 30. godišnjicu.

Kada se 1990. godine skromni igrač, koji je tada imao 25 ​​godina, odlučio na korak odlaska na sudove svoje zemlje kako bi osudio prepreke koje mu je nametnuo klub za koji je igrao - RFC Liege, da potpiše za Dunkerque iz francuske druge lige, niko nije ni slutio šok koji će to izazvati za status quo ne samo fudbala i za samog Bosmana.

Bivši veznjak danas ima 61. godinu, van je medijske pažnje i preživljava od minimalne socijalne pomoći koju mu osigurava Međunarodni sindikat profesionalnih fudbalera (Fifpro) nakon što je tužba okončala njegovu sportsku karijeru i dovela ga do finansijske propasti.

- Čovjek mlađi od mene koji izgleda kao moj djed. Slomljen je - opisao je Bosmana Juan de Dios Crespo, advokat specijaliziran za sportsko i međunarodno pravo, kada je je upoznao Bosmana.

Belgijski fudbaler se penzionisao u CS Vise na kraju sezone 1996/97 nakon što je sanjao da postane zvijezda u svojoj zemlji kada je početkom 80-ih postao kapetan belgijske reprezentacije do 21 godine.

Njegov potencijal naveo je Standard Liege da ga dovede u klub, iako se nije baš uklopio te je prebačen u drugu klub, odnosno RFC Liege.

Kada mu je istekao ugovor i kada je odbio smanjenu ponudu za nastavak saranje, želio je potpisati za Dunkerque, ali RFC Liege se pozvao na pravo zadržavanja i tražio odštetu od dvanaest miliona belgijskih franaka, što bi danas bilo otprilike 470.000 eura.

Prepreke njegovom prelasku u Francusku dovele su do suspenzije Bosmana od strane Belgijskog saveza, pa je Belgijanac odlučio podnijeti tužbu kako bi ukinuo ta ograničenja.

To je bio okidač za pitanje koje je belgijski sud pokrenuo pred Sudom pravde Evropske unije, koji je, u presudi od samo tri tačke, izazvao potres priznajući fudbalerima, a time i sportistima jer im je omogućeno da po isteku ugovora budu slobodni i sami izaberu gdje će nastaviti karijeru.

Presuda je imala i još jedan značajan efekt na fudbal. Fudbaleri koji su iz Evropske unije više nisu zauzimali mjesta za strane igrače, što je značilo da bilo koji klub može staviti na teren jedanaest igrača iz zemalja Evropske unije.