Na samitu u Hagu 32 članice NATO-a obavezale su se da će do 2035. godine, potrošnju za odbranu podići na pet posto svog BDP-a. Od toga 3,5 posto bit će izdvojeno na oružje i vojsku, a 1,5 posto bit će odvojeno za ceste, kibernetičku zaštitu i odbrambenu industriju.

Ovaj samit označen je kao historijski, a rast potrošnje za vojsku samo je jedan od razloga.

Vojnopolitički analitičar Hamza Višća kaže za Faktor da je veoma važno to što je transatlantska veza Evropa - Sjedinjene Američke Države (SAD) ovim samitom ojačana, vjerovatno više na zadovoljstvo Amerikanaca nego Evropljana.

- Evropa je od pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog saveza, puno manje ulaga u odbranu, za razliku od SAD-a. Evropljani su ulagali samo u one potencijale za misije podrške miru, poput misije u Bosni i Hercegovini, Kosovu i van Evrope. Veoma je važno i to što su se odlučili da racionalnije proizvode naouraženje - navodi Višća.

Trebamo znati, dodaje, da članice NATO-a trenutno imaju više od 180 borbenih sistema, mogli bi to pojednostaviti na barem 30, na način da bi se udruživali i zajedno prizvodili oružje.

- Veoma je važno i što se Amerika opredijelila da ostane u Evropi narednih 10-ak godina, odnosno dok se Evropa ne vrati u stanje da može, gotovo bez SAD-a, odvraćati agresora i braniti teritoriju. Amerikanci su podržali stav u kojem nastavljaju podršku Ukrajini, jer uloga te zemlje nije samo da se suprotstavi Rusiji, nego da osigura vrijeme da Evropa ojača - pojašnjava Višća.

Također, u Hagu su saveznici potvrdili "čeličnu obavezu" uzajamne odbrane, odnosno da je napad na jednog člana napad na sve.

Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, postavlja se logično pitanje, da li je povećana potreba za oružjem i municijom u Evropi prilika za našu zemlju, odnosno našu namjensku industriju.

- Pratim rezolucije NATO-a od kada su javne, a ovo je prva rezolucija koja stane na jednu stranicu i vjerovatno prva u 30-ak godina u kojoj se ne spominje BiH, ustvari niti jedna zemlja osim što su Rusija i terorizam spemenuti kao sigurnosni izazovi te Ukrajina kao zemlja kojoj treba pomoći - navodi Višća.

Mi trebamo iščitavati poruke, kaže Višća i ističe da je naš budžet za odbranu tri puta manji od onoga što NATO inače traži.

- Mi imamo 0,7 ili 0,8 posto umjesto dva posto, a novi zahtjev je 3,5 posto. Imamo i problem što mi pod sistemom odbrane mislimo samo na Ministarstvo odbrane i Oružane snage, međutim u sistemu odbrane treba se naći Civilna zaštita i mnogi drugi koji mogu pružiti doprinos u očuvanju teritorije - pojašnjava Višća.

Kada je u pitanju namjenska industrija, za nas je povoljno to što su evropska skladišta municije prazna, a obavezali su se da će puniti svoja i ukrajinska skladišta.

- Zbog toga se mi ne trebamo pojaviti samo kao trgovci, nego treba sklapati sporazume sa zemljama članicama NATO-a i EU-a. Oni bi sigurno voljeli imati proizvodno partnerstvo, nego samo odnos kupi - prodaj. Mi moramo povećati ulaganja u odbranu i infrastrukturu koja doprinosi efikasnosti odbrane.

Sadašnji sistem bez kvalitetnih sposobnosti za borbu protiv cyber napada nije kvalitetan sistem odbrane. Sistem bez zaštite puteva, komunikacijskih čvorišta, fabrika za namjensku proizvodnju i nekih drugih bez kojih je teško funkcionirati u ratu, nije dobar - pojašnjava Višća.

Treba nam brzi strateški pregled odbrane, naglašava on, i ponuda za partnerstvo zemljama članicama NATO-a da zajedno učestvujemo u proizvodnji onoga što je potrebno i njima i nama.

- Treba nam partnerstvo, zajedničko ulaganje i proboj na evropsko i svjetsko tržište - zaključio je Višća.