Potpredsjednik Federacije Bosne i Hercegovine i član SDA Refik Lendo govorio je sinoć u emisiji "Plenum" Federalne televizije o ulozi visokog predstavnika, državnoj imovini, evropskom putu Bosne i Hercegovine i radu aktuelne federalne vlasti.

Komentarišući rasprave o izboru novog visokog predstavnika, Lendo je rekao da međunarodna zajednica i dalje odlučuje o pitanjima o kojima bi, kako smatra, trebale odlučivati domaće institucije.

- Politika i EU-a i SAD-a je takva da i jedni i drugi hoće da imaju utjecaj na visokog predstavnika koji treba da nastavi ovdje da radi. Sve dok mi ovako loše radimo i ne mislimo dobro sebi i svojoj državi, oni će nam i dalje postavljati visokog predstavnika. Naše institucije nisu dovoljno jake i nisu se dovoljno demokratizovale da možemo preuzeti odgovornost i sami voditi računa o životu, radu, sigurnosti i ekonomiji - rekao je Lendo prenosi Federalna.ba.

Istakao je da neusvajanje važnih zakona i zastoj u reformama direktno utječu i na evropski put Bosne i Hercegovine.

- Neusvajanjem zakona i dugotrajnim pregovorima visoki predstavnik će još dugo ostati. Nije samo to problem. Građani Bosne i Hercegovine ispaštaju, jer smo već izgubili otprilike 200 miliona, a nažalost izgubit ćemo dvije milijarde maraka. Znate koliko su dvije milijarde maraka za naše lokalne zajednice, za Fojnicu, Stolac, Teočak i druge - pitao je Lendo.

Govoreći o ulozi međunarodne zajednice, Lendo je ocijenio da visoki predstavnik ne bi trebao biti samo posmatrač.

- Međunarodna zajednica mora pomoći Bosni i Hercegovini da usvoji zakone kako bi ušla u Evropsku uniju. Dok nam je visokog predstavnika, Bosni i Hercegovini je vrlo teško postati članica Evropske unije. Taj visoki predstavnik ne može biti samo posmatrač. Mora biti aktivan akter da se donesu zakoni koji sada, nažalost, ne idu - ističe.

Osvrnuo se i na pitanje državne imovine, navodeći da su zbog postojeće zabrane zaustavljeni brojni razvojni projekti.

- Kako je visoki predstavnik donio zakon o zabrani korištenja državne imovine, najgore su prošle naše lokalne zajednice i država Bosna i Hercegovina. Nema novih investicija, nema projekata. Ako treba da se radi put, pruga ili neki drugi objekt, sve zalazi u državnu imovinu i danas je to blokirano - rekao je Lendo.

Dodao je da očekuje da će pitanje državne imovine uskoro biti riješeno.

- Imam informaciju da je taj zakon već u nekoj fazi dorade i završetka i da će se iznaći rješenje kojim će svi biti zadovoljni kada je u pitanju državna imovina. Očekuje se da visoki predstavnik to ponudi Vijeću ministara kako bi se otkočila blokada razvoja države, entiteta, kantona i lokalnih zajednica. Mi to sami ne možemo riješiti - ističe Lendo.

Komentarišući rad aktuelne većine u Federaciji BiH, Lendo je uporedio njen mandat s mandatom prethodne Vlade FBiH.

- Ne može se desiti da za tri i po ili četiri godine ove vlade, koju ne čini samo Trojka nego još pet, šest ili sedam političkih partija, nemamo rezultate kakve smo očekivali. U vrijeme premijera Fadila Novalića Vlada Federacije godišnje je zapošljavala po sedam ili osam hiljada ljudi. Toliko su oni zaposlili za tri i po godine mandata - naglašava Lendo.

Posebno je kritikovao način zaduživanja Federacije i odnos prema sredstvima Evropske unije.

- Evropska unija nudi dvije milijarde maraka. Jedan dio su grant sredstva, a drugi dio povoljni krediti za infrastrukturu, puteve i željeznice. Ova vlast to ne želi uzeti, a s druge strane donosi zakone kojima povećava unutrašnje zaduženje. To je zabrinjavajuće - objašnjava on.

Na kraju je ocijenio da način rada Vlade Federacije nije dovoljno transparentan.

- Ova vlada je za sve vrijeme imala 70-ak redovnih sjednica, a više od 300 telefonskih sjednica. Ozbiljni zakoni ne mogu se donositi po hitnom postupku. Tu treba transparentnost, analiza i poređenje, a ne da se deseci zakona završavaju telefonskim sjednicama - zaključuje Lendo.