Dan rudara 21. decembar, obilježava se u znak sjećanja na veliki rudarski štrajk 1920. godine u Bosni i Hercegovini, koji je prerastao u Husinsku bunu. Rudari tuzlanske Kreke, Zenice, Kaknja, Ljubije, Mostara i Breze 21. decembra 1920 godine stupili su u generalni štajk zbog teških uvjeta rada, a rudari u Federaciji Bosne i Hercegovine, za razliku od prethodnih godina, nisu morali da se na ovaj način bore za svoja parava.

- Ova godina bila je puno mirnija u odnosu na prethodne. Raduju nas pokazatelji po pitanju proizvodnje na kraju 2024. godine, koji će biti puno bolji nego 2023. godine. Ako pogledamo osam rudnika u Federaciji Bosne i Hercegovine, izuzimajući Rudnik mrkog uglja (RMU) Zenica, u preostalih sedam rudnika se živilo i radilo na bazi realiziranih proizvodnih rezultata, vršilo se poštivanje kolektivnog ugovora i možemo reći da smo imali pozitivnu atmosferu.

Nastavljamo tražiti nastavak modernizacije i humanizacije rada, da se životni standard radnika podiže i prihvati odgovornost da svi moramo raditi na realizaciji zacrtanih ciljeva - kaže Sinan Husić, predsjednik Samostalnog sindikata radnika rudnika Federacije Bosne i Hercegovine.

Prema njegovim riječima, Kreka bi ove godine trebala proizvesti 1,3 miliona tona uglja, odnosno 200 hiljada tona više u odnosu na prethodnu godinu, RMU Đurđevik ostvarit će 150 hiljada tona više, dok RMU Breza ima 20 posto veću realizaciju planiranih rezultata u odnosu na 2023. godinu.

- Dobra stvar je što se ne odustaje od nabavke pomoćne opreme za površinske kopove u Kreki (Dubrave i Šikulje op.a.) i u RMU Kakanj, što će biti jako bitan segment za rudarstvo u FBiH te što oprema iz RMU Zenica, koji se zatvara, a riječ je o širokom mehanizovanom čelu, neupitno dolazi u Kreku odnosno u jamu Mramor - istakao je Husić.

Direktor Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (EPBiH) Sanel Buljubašić, u čijem je Koncernu sedam rudnika, kaže da rudarski sektor bilježi 20 posto veću proizvodnju.

- Nema stabilnosti energetskog sektora bez bazne proizvodnje, odnosno rudnika i termoelektrana. Energetska tranzicija - da, bazna proizvodnja - da. Daleko je 2050. godina, do tada moramo živjeti i raditi. Ove godine smo ostvarili povećanje proizvodnje bez ulaganja u opremu, dakle, dokazali smo da je to moguće, a da bi smo pravili veće iskorake moramo ulagati u opremu. U prvoj fazi planiramo 15 do 20 miliona KM za pomoćnu mehanizaciju u Kreki i Kaknju, a kompelatn proces dokapitalizacije vrijedan 90 miliona KM planiramo u narednih četiri do pet godina - kaže Buljubašić.

Federalni ministar energije, rudarstva i industrije Vedran Lakić kaže da su svi rudnici, osim Zenice, napravili pomak u proizvodnji, ali ističe da "ni ovim nivoom još nismo zadovoljni, jer nam ugalj i termoelektrane trebaju da proizvode baznu energiju zbog energetske nezavisnosti".

- Drastično moramo povećati proizvodnju uglja radi električne energije. Došli smo od Elektroprivrede BiH koja je izvozila u susjedne države, do Elektroprivrede u 2023. godini, koja je morala kupovati električnu energiju. Boljom organizacijom i komunikacijom i jačim radom se može doći do boljih rezultata. Zatvaranje RMU Zenica će utjecati pozitivno na elektroenergetski sistem, jer neće praviti 20 miliona KM gubitka godišnje. Koristeći opremu iz Zenice, dat ćemo priliku Kreki da poveća proizvodnju. Dobijamo mnogo toga, a s uposlenicima i rudarima moramo postupati kao i sa 199 radnika ovog rudnika koje smo zbrinuli na najkvalitetniji način - rekao je Lakić.

On je dodao da je većina rudnika u prethodnim godinama poslovala u minusu, a polako se vraćaju u sistem rada da posluju pozitivno.

- Ono što se desilo sa rudnikom Zenica je da su oni bili u drastičnom minusu i nisu imali mogućnost da se ponovo vrate. U tri pokušaja nisu povećali nivo proizvodnje, pokušavali smo od oktobra 2023. do februara i aprila 2024. godine i nije se uspjelo. U Zenici je ostalo da se zbrine 621 radnik, a za proces zatvaranja bit će potrebno oko 200 rudara u pogonu, što znači da je oko 420 viška. Zbrinjavanje će biti postepeno, na način da predstavnici sindikata i uprave kroz kriterije odrede ko je višak. Za 199 radnika smo isplatili 42 miliona KM iz budžeta Elektroprivrede BiH, neki su dobili otpremnine, neki su dobili novo radnje mjesto, a neki su penzionisani. Idemo od radnika do radnika - pojasnio je Lakić.