Bosna i Hercegovina platila je 4,6 miliona KM penala samo u prošloj godini za nepovučene kredite. Istovremeno, u prošloj godini je angažovano 616,17 miliona KM novih kredita uglavnom za infrastrukturne projekte, ali dio se odnosi i za podršku budžetu.

U prošloj je godini plaćeno 1,2 milijarde KM obaveza.

Ovi podaci su navedeni u informaciji o stanju javne zaduženosti BiH na kraju 2023. godine, koja je prije nekoliko dana dostavljena Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine nakon što ju je usvojilo Vijeće ministara Bosne i Hercegovine.

Bosna i Hercegovina, odnosno entiteti, Brčko distrikt i institucije BiH, nisu angažovali otprilike 2,6 milijardi KM odobrenog novca. Za to su plaćeni penali i to najviše Evropskoj banci za obnovu i razvoj, 3,5 miliona KM u prošloj godini.

Između ostalog, penali su plaćeni za nepovučena sredstva za projekat Sarajevo voda za koji nije angažirano 22,6 miliona KM, zatim Ceste FBiH za projekat popravki nakon poplava nisu angažirale 46,7 miliona KM, za projekte javnog prijevoza Sarajevo za koji je neangažirano više od četiri miliona KM, za obilaznicu Doboj na Koridoru Vc gdje je neangažovano čak 244,6 miliona KM.

Penali su plaćani i za Luku Brčko, Regionalni vodovod Plava voda koji se godinama "vuče", projekat energetske efikasnosti Bolnice Zenica, a tu su i penali za projekte modernizacije putnog sektora u FBiH, rekonstrukcije željeznica RS-a, podrške preduzećima, vjetroelektranu Podveležje, Hidroelektranu Trebinje...

Nadalje, prema podacima iz informacije, vanjski dug BiH je na kraju 2023. godine iznosio 8,8 milijardi KM. Kada mu se doda unutrašnji dug od četiri milijarde KM, dođe se do podatka da je ukupna javna zaduženost BiH na kraju prošle godine iznosila otprilke 12,9 milijardi KM. Ona je manja za 56 miliona KM nego 2022, s tim da je vanjski dug manji za 885 miliona KM, ali je unutrašnji veći za 829 miliona KM.

Entiteti su ti koji se najviše zadužuju, s tim da se FBiH kod međunarodnih kreditora zadužuje više od RS-a, a RS se zadužuje više nego FBiH na unutrašnjem tržištu.

Najviše se zadužuje za infrastrukturu, a potom za javni sektor koji obuhvaća obrazovanje, zdravstvo, deminisranje, kredite za podršku budžetu...

Najveći dug je prema Evropskoj investicijskoj banci, Međunarodnoj asocijaciji za razvoj, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Međunarodnom monetarnom fondu, a tu su i Euroobveznice RS-a koje je izdao ovaj bh. entitet i za koje duguje 586,75 miliona KM.

Planirano je da vanjski dug u 2026. godini bude smanjen na 8,3 milijarde KM, s tim da se plaćanje obaveza poveća na 1,7 milijardi KM.

Kada je u pitanju unutrašnji dug, FBiH je u prošloj godini donijela devet odluka o zaduživanju putem emisije obveznica u iznosu od 250 miliona KM, a RS u iznosu od 595 miliona KM. Tu je i zaduženje trezorskim zapisima i to FBiH u iznosu od 140 miliona KM, a RS 270 miliona KM.

U prošloj godini se na unutrašnjem planu zadužio i Nezavisni operator sistema BiH za 10,85 miliona KM za kupovinu zgrade i informatičke opreme, a BHANSA za 2,88 miliona KM "za nabavku stalnih materijalnih i nematerijalnih sredstava".

Na web stranici Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine objavljeni su i podaci o dugu na kraju trećeg kvartala ove godine. Po tim podacima je vanjski dug BiH na kraju septembra iznosio 8,558 milijardi KM i tek je blago smanjen u odnosu na dug s kraja 2023. godine. U ovoj godini smo se više zadužili za infrastrukturu, a manje za javni sektor i privredu.