Nedjelja, 14.08.2022.
FOTO: Ines Lučić

Hadžo Arslani Šok: Ratni junak sa Žuči danas preživljava od prodaje mirisa za automobile, želja mu je da ima svoja četiri zida

Život nije mazio Hadžu Arslanija Šoka, borca Druge motorizovane brigade, koja je jedna od prvih brigada kojoj je dodijeljen počasni naziv viteška.

Nakon završetka agresije na BiH Šok je prošao kroz teška životna iskušenja. Našao se na ulici bez krova nad glavom i bez posla.

Ekipa Faktora Arslanija je zatekla u Boljakovom Potoku kako prodaje mirise za automobile. On svakodnevno na ovaj način zarađuje uz cestu koja vodi od Buča Potoka prema Rajlovcu.

- Preživljavam zahvaljujući dobrim ljudima. Mojoj braći i sestrama koje kupuju od mene mirise za automobile ili me časte kojom markom. Da nije njih, teško bih preživio. Neko mi da 2, neko 5, a neko 10 KM. Saborci koji me se sjećaju, a koji sada malo bolje žive, počaste me i sa 50 ili 100 KM. Svi znaju ko je Šok – kaže Arslani.

Nerado govori o svojim junačkim podvizima ističući da je sve bila Božija volja i da bi ponovo uzeo pušku da brani Bosnu i Hercegovinu. Ipak, prisjetio se diverzantske akcije polovinom decembra 1992. godine na brdu Žuč, u predjelu Visa iznad Sarajeva, u kojoj se istakao upravo Hadžo.

- Kada smo došli do četničkih rovova, neko je prvi trebao ustati i napasti. Podigao sam se i počeo bacati bombe u prvi rov i pucati iz automatske puške. Ostala su još dvojica četnika, jednog sam upucao, a onda mi je nestalo metaka. Drugi je bio je krupan, podigao me je iznad zemlje i počeo da guši. Htio sam da izvadim nož, ali nisam mogao. Onda sam nekako skupio snagu i udario ga šakom u glavu. On je pao na vatru, a potom sam ga nastavio udarati glavom. Ne znam kako mu glava nije pukla od mojih udaraca. Onda sam vidio sijač smrti. Skočio sam do njega i počeo pucati. Nisam mogao prestati. Ispalio sam mnogo metaka u njega. Kada sam izašao iz rova, stigli su moji saborci koji su od mene mislili da sam četnik. Neko je rekao: "Ne pucajte, to je Šok". Potom sam im dao sijač i otišao sam do doktora pošto su me pogodila tri metka. Tada mi je Bog spasio život. Jednom sam se rodio, jednom ću umrijeti, a za Bosnu mi nije žao poginuti – kaže Arslani.

Heroj Druge motorizovane brigade rođen je u Skoplju. Potom je živio u Kumanovu, a u Sarajevo se preselio nekoliko godina prije početka agresije na BiH. Šok je prošao kroz teška životna iskušenja, a onda se našao na ulici. 

- Četiri-pet godina živio sam u napuštenim kućama na Žuči. Snalazio sam se kako sam znao i umio. Bog mi je poslao dobrog Aziza Kalabu, saborca koji mi je ponudio krov na glavom. Sada živim u njegovoj kući u sarajevskom naselju Boljakov Potok, u ulici Smaje Šikala. Ne plaćam ni kiriju ni režije. Aziz me je spasio sa ulice. Preživio sam moždani udar, a doktori su mi rekli da sam imao mnogo sreće jer mi je srca jako. Sada imam malo problema sa govorom. Nekako preživljavam od prodaje mirisa i malo socijalne pomoći. Želja mi je da imam svoj topli dom. Četiri zida da nisam na teretu bratu Kalabi – kaže na kraju Šok.

 

Faktor pratite putem aplikacija za Android. Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook i Twitter.
Zabranjeno je prenošenje sadržaja bez odobrenja redakcije. Kontaktirajte nas na [email protected].
Vezani tekstovi
Više iz kategorije
Najnovije Najčitanije Na vrh