Kada je aktuelna Vlada Federacije Bosne i Hercegovine na čelu s Nerminom Nikšićem (SDP) u maju prošle godine preuzela mandat, naglašeno je da je u vrhu njenih prioriteta reforma u fiskalnom sektoru, što bi u konačnici donijelo povećanje minimalne plaće koja sada iznosi 619 KM, ali i ukupnih primanja radnika u realnom sektoru. 

Vlada gazi drugu godinu mandata, a fiskalnih zakona kojima bi se smanjili porezi i doprinosi na plaće nema ni na mapi. Jedino što je entitetska izvršna vlast učinila jeste donošenje Uredbe o isplati pomoći radnicima u ukupnom iznosu od 2.520 KM krajem prošle godine, pri čemu su poslodavci oslobođeni svih nameta prilikom uplate ovog iznosa ili njegovog dijela.   

Rok za isplatu ove pomoći istječe 30. juna i prema raspoloživim podacima s terena, tako tvrde sindikalne organizacije, malo je radnika u realnom sektoru dobilo pomoć. Tako su radnici osim konkretnog, sistemskog, zakonskog rješenja kojima bi im se podigao standard, dobili "pomoć" koja se ne realizuje.

- Vlada FBiH je sama razgradila taj svoj plan o izmjeni fiskalnih zakona. Pitanje da li su uopće usaglašeni fiskalni zakoni.

Ušli smo u izbornu godinu, Vlada FBiH se ponaša kalkulantski. Nisam siguran da će se ove nužne promjene zakona uopće naći u parlamanternoj proceduri do kraja godine.

Tako će, najvjerovatnije, veliki broj radnika ostati "zarobljeni" sa 619 KM minimalne plaće, što je degutantno - kaže za Faktor Mevludin Bektić, predstavnik 19 granskih sindikata u FBiH.  

Da će Vlada FBiH nastaviti odgađati fiskalnu reformu, potvrđuje i informacija u medijima da će se trajanje Uredbe produžiti do kraja 2024. godine, naglašava Bektić.

- Tu će pomoć slabo vidjeti u realnom sektoru. Ljudi, radno sposobni, napuštaju državu, poslodavci se suočavaju sa nedostatkom kvalitetne radne snage. 

Koliko znam, fiskalna reforma bi podrazumijevela i oporezivanje plaća parlamentaraca, što bi sigurno bilo šokantno za njih. Možda se upravo u ovom podatku krije jedan od bitnih razloga neprovođenja fiskalne reforme - ističe naš sagovornik.