Legendarni fudbaler tima sa Grbavice govorio je o brojnim temama, vremenu provedenom u Želji, nastupima u reprezentaciji BiH, aktuelnom trenutku u bh. fudbalu.

Buki se dotakao i ratnih dana, zarobljeništvu i patnjama na okupiranoj Grbavici, ali i dobroti svojih komšija koji su spasili njegovu porodicu.

- Imao sam zlu sudbinu da sam prva četiri mjeseca bio zarobljen sa ocem i majkom na Grbavici. Nažalost, prošli smo raznorazne golgote. Nisam nikad to ni želio pričati, neka ostane, to je nešto moje, što sam ja preživio. Možda ću nekada u nekakvoj knjizi, u nekim analima spomenuti - rekao je Biščević za Top Gol, dodavši:

- Ostaju neke bolne stvari. Spasili su me dobri ljudi, komšije, koji su tu, na moju sreću ostali. Cicko Prović, Nevenka Radović, od pokojnog trenera Jovice Radovića žena... Cicko Prović je na neki način i utjecao da ja dođem u Želju. To su ljudi koji su kuća do kuće i to je onaj dio pored Željinog stadiona - kaže Buki.

Ispričao je da je bio zarobljen od 2. maja, kada su četnici ušli na taj dio Grbavice, do 22. augusta 1992. godine, kada sam ja zajedno sa ocem razmijenjen na mostu Bristol. Otkrio je da i danas ima dobre kontakte sa komšijama koji su ga spasili u ratu.

- Teta Nevenka živi u Americi. Cicko je tu. Ima hotel Vučko na Jahorini. Uvijek kada se vidimo, oduševimo se. On je dio moje porodice - kazao je Biščević.

Ispričao je da je kasnije ranjen u Sarajevu, te da i danas ima gelere u koljenu od granate koja je napravila masakr u njegovoj blizini. Otkrio je da se kasnije, bez znanja roditelja, kao maloljetni borac priključio odbrani Sarajeva.