Konferenciju je organizovalo Udruženje profesionalnih rizik menadžera BiH (UPRMBiH), a okupila je više od stotinu učesnika, međunarodnih i domaćih stručnjaka iz finansijskog sektora, kao i donosioce odluka iz oblasti bankarstva. Diskutovalo se o važnosti i utjecaju kreditnog rejtinga države i novog regulatornog okvira u bankarstvu na održivu kreditnu ponudu i potražnju, primarno na finansiranje malih i srednjih preduzeća.

Predsjednik UPRMBiH i član Uprave Sparkasse bank BiH Amir Softić je kazao Feni da su vrlo zadovoljni brojem učesnika i radom konferencije koja je bila prilika da se sagleda cjelokupan sektor, kao i izazovi i problemi sa kojima se susreću u samom procesu usklađivanja sa evropskim direktivama i uredbama.

-Jučer smo čuli rezidentnog predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda u BiH Andrewa Jewella koji je vrlo jasno istakao cilj da BiH treba da ima veće stope rasta BDP-a, da je to za jednu malu i otvorenu ekonomiju kao što smo mi neophodno. Postavilo se pitanje da li bankarski sektor može odgovoriti jednom takvom rastu i naš zaključak je da može i pored kompletno novog okvira, pored novih kapitalnih zahtjeva koji dolaze kroz taj okvir, pored novih makroprudencijalnih instrumenata koji na neki način zaoštravaju pitanje samog načina kreditiranja – naveo je Softić.   

Naglasio je da su banke spremne u BiH da odgovore tome i da mogu da pruže dostatnu kreditnu ponudu i na neki način podrže realnu ekonomiju.  

Po njegovim riječima, rast kreditnog portfolija u bankama je značajan i prelazi pet posto na godišnjem nivou.

- Ukoliko poredite šta se desilo u EU nakon što su implementirane direktiva i uredba o kapitalnim zahtjevima, vidjet ćete da je došlo do smanjenja kreditne ponude u EU, posebno prema privatnim firmama, prema kompanijama iz realnog sektora. Povećana je ponuda prema državi, dakle izloženost prema državi je bila povećana dok je privatni sektor na neki način ostao po strani - kazao je Softić.

Razlog tome je činjenica da su banke u EU, po njegovim riječima, prirodno sa novim makroprudencijalnim instrumenatima uspostavile strožije standarde kreditiranja, dakle pooštrile su uslove dobijanja kredita posebno prema manje bonitetnim klijentima.  

-Danas se u BiH susrećemo sa sličnim problemom. Sa jedne strane bankarski sektor uvodi nove makroprudencijalne instrumenate, snažnije instrumente upravljanja rizicima koji su vrlo bitni sa aspekta otpornosti banaka na finansijske šokove posebno u uslovima  kada se globalna ekonomija usporava. Sa druge strane, stabilnost bankarskog sektora obezbjeđuje veću ponudu. Nama je u ovom trenutku potrebna i veća potražnja - naveo je Softić.