Rebalansom budžeta FBiH koji je utvrdila Vlada FBiH i uputila u parlamentarnu proceduru, fokus je stavljen na kapitalne investicije, tačnije više od 300 miliona KM za putnu infrastrukturu. Kao rezultat ulaganja se očekuje ekonomski zamah u Federaciji BiH, povećanje bruto domaćeg proizvoda, koji još nije dostigao četiri posto.

Kapitalna ulaganja povećana za 306 miliona KM

- Rebalans se značajno razlikuje od originalnog budžeta iz više razloga, a osnovni je što je značajno umanjeno finansiranje budžeta u smislu domaćih vrijednosnih papira. Dakle, generalno je smanjena potreba za finansiranjem budžeta za 40 miliona KM iz razloga što su nam prihodi povećani za otprilike taj iznos. Tačnije, za 43,3 miliona KM i mi smo za taj iznos umanjili emisiju trezorskih zapisa i dugoročnih obveznica. S druge strane, značajno je povećana kapitalna strana budžeta. Dakle, ukupno su kapitalna ulaganja, ulaganja u investicije, planirana u iznosu od 404 miliona KM. Povećana su rebalansom za 306 miliona KM - rekao nam je Alija Aljović, pomoćnik federalnog ministra finansija u Sektoru za budžet i javne rashode.

Dodaje da se najveći dio, 303 miliona KM, odnosi na putnu infrastrukturu.

- Ovdje moram priznati, ne radi se sad o isključivo novim sredstvima jer dobar dio ovih sredstava je ranije osiguran, iz takozvanog Klirinškog duga, iz akumulirane dividende javnih preduzeća. Mi smo rebalansom ponovo planirali dakle sredstva Klirinškog duga jer su ostala neutrošena u prethodnoj godini, 107 miliona KM. Dodatno smo dakle osigurali 45 miliona KM dividende Elektroprivrede, i ta sredstva će se na odgovarajući način usmjeriti za nastavak izgradnje tunela Hranjen prema Goraždu. Dakle, rebalans je uveliko pojačao, stavio je fokus na kapitalna ulaganja, bez povećanja tekuće potrošnje - govori nam Aljović i dodaje:

- Očekivanja su da ova sredstva koja su zaista planirana za ulaganja u putnu infrastrukturu ubrzaju, poboljšaju, osnovne generatore ekonomskog rasta, da se  krene s većom dinamikom, da pređemo taj famozni procenat od četiri posto rasta GDP (Bruto domaći proizvod). Do sada smo imali rast dva, 2,5, tri, 3,1 posto GDP. Nama treba pet, šest, sedam posto ekonomskog rasta. Dobro bi bilo da krenemo i pređemo četiri posto, da se sve to zajedno ubrza, da dobije zamah da izađemo na nekih šest posto u Federaciji BiH, što bi dalo dobrog odjeka i efekta i na ostale sfere - naglašava Aljović.

Ključni projekti

Objašnjava da je budžet u principu stabilizacioni faktor koji treba da doprinese finansijskoj stabilnosti i eventualno odgovarajuće viškove, ako ih ima, preusmjeri u odgovarajuće kapitalne investicije.

- I evo Federalna vlada iznalazi mogućnosti da značajna sredstva, dakle, 306 miliona KM nisu mala sredstva, usmjeri u putnu infrastrukturu, tu su i dodatna dva miliona KM za izgradnju aerodroma u Bihaću. To su neki ključni projekti koje je vlada prepoznala da se moraju i trebaju finansirati dobrim dijelom iz budžeta. Naravno postoje i drugi izvori, poput kredita međunarodnih finansijskih institucija koji su osnovni izvori najvećih infrastrukturnih projekata, ali to je nešto što je nevezano za rebalans - rekao nam je Aljović.