Ove godine Federacija Bosne i Hercegovine planira budžet od 8,9 milijardi KM, ali zastupnici koji "sjede" u Odboru za ekonomsku politiku i finansije Federacije BiH u Zastupničkom domu Parlamenta FBiH, upozoravaju da se radi o potrošačkom i deficitarom dokumentu koji je više izborni nego razvojni.

Planirano zaduženje od 2,3 milijarde KM, rast plaća državnim službenicima za više od 50 miliona KM i inflacija u hrani više od osam posto dodatno opterećuju javne finansije, dok kapitalne investicije praktično ne postoje.

Analitičari upozoravaju da ovakav pristup vodi ka dugoročno nepovoljnom zaduživanju, većim kamatama i riziku od prinudnih naplata.

Ovakav potrošački i deficitarni budžet ozbiljno ugrožava finansijsku stabilnost Federacije BiH jer stalno povećanje zaduženja i rast kamata dodatno opterećuju državni dug, dok nedostatak kapitalnih investicija znači da ne dolazi do rasta privrednih aktivnosti i stvaranja novih prihoda.

Dugoročno, ovakva finansijska politika može smanjiti kreditni rejting FBiH, otežati buduće zaduživanje i dovesti do prinudnih mjera naplate, dok inflacija i rast troškova života dodatno pritiskaju budžetske korisnike i građane.

Miralem Galijašević (SDA), zastupnik u Parlamentu Federacije biH i član Odbora za ekonomsku politiku i finansije u ovom domu za Faktor kaže da je ovogodišnji budžet FBiH ponovo pušten po hitnom postupku s kašnjenjem, iako je zakonska obaveza Vlade da se budžet usvoji prije nove godine kako bi korisnici budžeta i  privrednici mogli planirati.

- Imamo budžet koji je, kako vlast kaže historijski, a veći je nego ikad zato što je zaduženje veće nego ikada. Planirano zaduženje je patkično 2,3 milijarde KM. Razlog za to, pored navedenog povećanja penzija, iza čega se krije čitava priča, ali to je ustvari komotno ponašanje svih budžetskih korisnika, bez politike štednje - ističe Galijašević. 

Naglašava da su plaće državnim službenicima, ministrima, parlamentarcima..., povećane i to je u budžetu više nego prošle godine za više od 50 miliona KM.

- Povećani su i drugi izdaci. Samo zaduženje se komotno objašnjava. Na već zaduženu milijardu KM plaćamo više od 300 miliona KM kamata. Čitava ekonomska politika ove Vlade svodi se samo na zaduživanje. Smatra, da Vlada nije imala nikakve politike koje znače štednju, racionalno trošenje, nego jednostavno, budžet je populisitčki da zadovolji socijalne apetite svih koji se pojave i koji zatraže, počev od socijalnih davanja, preko svih ostalih davanja. Mislim da idemo u dužničko ropstvo i da se ne radi ništa za stvaranje povoljnog ambijenta za investiranje - kaže Galijašević. 

 Dodaje da je vrijeme da Vlada FBiH iskreno kaže da li je to ta stabilizacija koju su obećali?

Naglašava da je finansijska politika ove vlade izazvala inflaciju, te da je inflacija, kada je hrana u pitanju, porasla za više od osam posto, a da je ukupna inflacija četiri posto.

 Ističe da je Vlada FBiH napravila pripremu za emitovanje obveznica na Londonskoj berzi, tako što je "na mišiče" izbacila Parlament da ne odlučuje  o zaduženju. 

 - A odluka o zaduženju je ustavna kategorija u svim zapadnim zemljama i o tome odlučuje Parlament, a ne Vlada. Mi ovdje imamo jasnu situaciju, izbacili su nas iz igre, da bi se netransparentno mogli zaduživati. I tako će biti dok javni prihodi ne budu sve manji, a u jednom momentu će oni posustati i onda će početi zapljena kao što se to dešava u RS-u. Počet će zaduženja, prinudne naplate, izgubit ćemo rejting i nećemo se više moći ni zaduživati - zaključio je Galijašević.

Admir Čavalić (SBiH), zastupnik u Parlamentu FBiH i predsjedavjaući Odbora za ekonomsku politiku i finansije u ovom domu, za Faktor je ocijenio da je ovogodišnji budžet Federacije BiH, de facto, izborni budžet i da je orijentiran na tekuću potrošnju, a ne kapitalna izdvajanja. 

 - Ne vidi se u budžetu da ima kapitalnih investcicja. Također, ovaj budžet je potrošačko-dužnički budžet. Fokus je na rashodima, ne na pretpostavkama za ubiranje dodatnih prihoda i na zaduženjima i na domaćem i na ino tržištu. Nešto što se najavljivalo i očekivalo, evo realizovalo se kroz Prijedlog federalnog budžeta - istakao je Čavalić.

Naglasio je da ovakav budžet ne može spadati u kategoriju razvojnih i kapitalnih budžeta, te da je ovo jedan potrošački budžet, dugoročno dužnički orijentiran.

 Na pitanje kako će Federacija BiH realizovati budžet u iznosu od 8,9 milijardi KM, odakle taj novac, Čavalić ističe da se tu sad pojavljuje ona priča o dodatnom zaduživanju i slično i pitanje je da li su ovi javni prihodi precijenjeni kao takvi, odnosno da li ćemo imati manju realizaciju javnih prihoda zbog usporavanja ekonomskih aktivnosti.

- Evidentno je da prošle godine nismo imali značajnu stopu ekonomskog rasta, da je bilo inflacije, što poskupljuje sve i u kontekstu javnih rashoda, a s druge strane, dolazi i do pada industrijske proizvodnje. Tako da je moguće da je ova prihodovna strana kao takva precijenjena - objašnjava Čavalić.

Ističe da je planirano da se Federacija BiH zaduži više od dvije milijarde KM i da je pretpostavka da će budžet da bude u deficitu.

Upitan da li to znači da ćemo opet posegnuti za novcem s Londonske berze, Čavalić kaže da se to očekuje, a da neformalne informacije kažu da će to biti skuplje zaduženje.

- Zašto? Zato što su se promijenili neki ekonomski parametri unutar Federacije BiH. Dakle, ne stojimo baš bajno, kao što vidimo po zvaničnim podacima. To, nažalost, poskupljuje naše zaduženje, odnosno ino zaduženje. To znači da ćemo plaćati veliku kamatu i to daleko nepovoljniju u odnosu na neke uobičajene aranžamane, poput onog s MMF-om, koji, istina, traži određene reforme. Londonska berza, inostrani kreditori ne traže reforme, oni traže samo da naplate dug sa pripadajućim prihodima kao takvim. Ovo su nenamjenska zaduženja i kamata je puno veća - zaključuje Čavalić.