A proglašeno stanje nesreće neće trajati vječno, tako da je veliko pitanje šta čeka bh. ekonomiju nakon prestanka subvencioniranja preduzeća, odnosno efekata "korona zakona".

- I sa i bez "korona zakona" bh. ekonomija je u velikim problemima. Uostalom, ona je u tom stanju bila i prije pojave koronavirusa, čija je pandemija samo izbacila sve na površinu. Ekonomija BiH imala je i ima ogromne strukturalne nedostatke i zbog toga "korona zakon" treba pratiti na dnevnoj bazi i ako je potrebno, svakodnevno raditi na njegovim korekcijama – kaže prof. dr. Željko Šain.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu smatra da je potrebno uraditi niz poteza kako bi se bh. ekonomija digla na noge.

- Nedostaje krizni štab sačinjen od stručnjaka, a lišen stranačkih, nacionalnih, političkih ili regionalnih utjecaja. Bilo bi dobro da se taj štab oformi na nivou države jer ekonomija ne priznaje granice, entitete, regije… Nažalost, odmah imamo strateški problem jer po Dejtonu bh. ekonomijom upravljaju entiteti, a ne država. Kao što preduzeća imaju stečajnog upravnika, tako bi trebalo biti i s ekonomijom – ističe Šain.

Naš sagovornik predlaže koje bi mjere smanjile ili u potpunosti otklonile mogućnost otkaza radnicima.

- Neka država garantuje otkup u stopostotnom iznosu svih poljoprivrednih proizvoda u BiH. I neka objavi javne radove. U tom slučaju imali bismo manjak, a ne višak radnika. To je recept, jedino je pitanje odgovara li to političarima u BiH. Posla uvijek ima, samo je stvar dobre organizacije. Međutim, mi nemamo organizatore, kao što smo izgubili i kulturu rada. "Korona zakon" ima humanitarni apsket, to je sasvim razumljivo, ali istovremeno kod mnogih stvara osjećaj da se ne moraju baš nešto mnogo truditi. A to je pogrešna, dugoročno loša logika. Kinezi znaju reći: "Nemoj mi poklanjati ribu, nauči me kako da je uhvatim". Pokušajmo svi tako razmišljati u bh. ekonomiji – poruka je profesora Šaina.