- Ukoliko on ostvari ono što je najavio, to je kraj Republike Srpske. Ukoliko to uradi, vraćamo se na prethodni Ustav BiH i nikad više neće biti uspostavljena Republika Srpska - rekao je Helez. 

Pitali smo pravnog eksperta Envera Išerića koliko je ta opcija realna i izvodiva u ovakoj konstelaciji političkih snaga u našoj zemlji. 

- Vraćanje na Ustav Republike Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da se kontinuirano krši Dejtonski mirovnim sporazum, je sasvim realna opcija. U Ustavnom zakonu koji je na snazi još, navedeno je da ukoliko se Dejtonski mirovni sporazum ne bude poštovao, zadržava se pravo povratka na Ustav RBiH. Vlasti naše države, odnosno naši predstavnici u državnim institucijama moraju pripremiti odluku o povratku na djelovanje po Ustavu Republike Bosne i Hercegovine. Ako se nastave napadi na Dejtonski sporazum i ustavni poredak, takvu odluku odmah usvojiti. Bio bi to kraj entitetima u BiH koji su svakako stvoreni silom, a međunarodno pravo ne priznaje stanja stvorena silom – navodi za Faktor Enver Išerić.

Konkretnije, navodi dalje naš sagovornik, na djelu su dva najočitija primjera kršenja Dejtonskog sporazuma - Dodikove najave o otcjepljenju i usvajanje zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Narodnoj skupštini RS-a. 

- To su dva poteza kojima vlasti RS-a direktno krše Dejtonski mirovni sporazum, jer Ustavni sud je ustavna kategorija, njegove odluke su konačne i obavezujuće. BiH je suverena, jedinstvena i nezavisna država, a oni najavljuju napad na njen ustavni poredak i otcjepljenje dijela države, što je u suprotnosti sa Dejtonom. Dakle, Dejton se ne poštuje, prijeti se opstanku BiH, verbalno se napada, blokira se rad njenih institucija. Dodik je najavio da sprema deklaraciju o nezavisnosti. Zašto se onda ne pripremi odluka o povratku na Ustav RBiH - postavlja Išerić pitanje.

Kaže da to treba uraditi Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH, odnosno da bilo koji zastupnik može podnijeti inicijativu za usvajanje te odluke. 

- Ponavljam, Ustavni zakon od 12. decembra 1995. godine, usvojen u Skupštini RBiH između parafiranja i potpisivanja Dejtonskog sporazuma je na snazi - zaključuje Išerić. 

U Ustavnom zakonu na koji se poziva Išerić stoji: 

"Republika Bosna i Hercegovina ostvarujući svoja suverena prava može svoje unutrašnje uređenje preoblikovati u skladu sa Ustavom Bosne - Hercegovine u okviru Međunarodnog mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu

Ako se Međunarodni mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu i Ustav Bosne i Hercegovine ne budu provodili, Republika Bosne i Hercegovine može proglasiti nevažećim Međunarodni mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu i nastaviti da djeluje kao međunarodno priznata, suverena i nezavisna država, u skladu sa Ustavom Republike Bosne i Hercegovine".